ТЕМАТСКИ ДАН
ПРОЛЕЋЕ
Пролеће смо дочекали спремни, учећи песмице о пролећу из српског језика, решавајући пролећне задатке из математике, сазнајући о карактеристикама пролећа из света око нас кроз рад по групама, а кроз шетњу и разговор о променама које нам доноси ово годишње доба ова знања смо учврстили.
учитељ:
|
Јована Стајић
|
датум: 12.3.2014.
|
||
Редни број:120
|
Наставна јединица: САБИРАЊЕ ТИПА 13 +2
и 15 +5 И ОДУЗИМАЊЕ типа 18 – 3 и 20 – 5
|
Тип часа: утврђивање
|
||
Циљеви и задаци часа:утврђивање одузимања и сабирања типа 13 +2 и 15 +5 и 18 – 3 и 20 - 5
|
||||
Стандарди постигнућа: 1 МА 2.1.3. 1 МА 1.1.4. 1 MA 2.4.5.
|
||||
Наставне методе: дијалошка, метод писаних радова
|
Облици рада: фронтални, индивидуални
|
|||
Наставна средства: Радна свеска 120. страна, радни листић
|
||||
ТОК ЧАСА
Провера домаћег задатка.
Понављамо шта смо радили на претходна два часа тако што ученици решавају
усмено примере типа 14 + 6 , 17 + 3, 12 + 8 и 19-7, 17-6, 15-4.
|
Уводни
|
|||
Ученици раде самостално задатке у Радној свесци,
стр. 120. а урађене задатке проверавамо усмено.
Делим ученицима наставне листиће (прилог 1), а
ученици раде задатке на радном листићу, а затим проверавамо задатке:
|
Главни
|
|||
Провера задатака на табли.
Домаћи задатак-
|
Завршни
|
|||
1. Умањеник је збир бројева 13 и 4, а умањилац је број 5. Колика је
разлика?
______________________________________________________________________________
2. Било је 12 ласти, а затим им
се у јату придружило још 7 ласти. Колико је укупно ласта било у јату?
___________________________________
Одговор:
______________________________________________________________________
3. Јана је убрала 19 љубичица, а затим је мами
поклонила 5 љубичица. Колико љубичица је преостало Јани?
___________________________________
Одговор:______________________________________________________________________
4. Рода је скупила 18 црвића да нахрани своје младунце. Када је
долетела у гнездо један младунац је појео 3 црвића, а други 2 црвића. Колико
црвића је остало за роду?
___________________________________
Одговор:
______________________________________________________________________
5. На једном цвету било је 17 пчела, а затим је одлетело 5. После неког
времена, дошло је још 6 пчела. Колико је било пчела на цвету на крају?
___________________________________
Одговор:
______________________________________________________________________
Домаћи
задатак:
1. У корпи је било 16 јагода. Мама је
деци дала 5 јагода. Затим је мама појела 1 јагоду. Колико јагода је остало у
корпи?
___________________________________
Одговор:
______________________________________________________________________
ОПШТИ
ПОДАЦИ
|
|
Датум
|
12.03.2014.
|
Учитељ
|
Јована Стајић
|
Разред и одељење
|
I6
|
Час по реду
|
120.
|
ОПШТИ
МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ
|
|
Наставна јединица
|
"Кад пролеће
дође"
Божидар
Тимотијевић
|
Наставна област
|
Књжевност
|
Тип часа
|
Обрада
|
Циљ часа
|
Разумевање, доживљавање и анализа текста
"Кад пролеће дође "
у целини.
|
ЗАДАЦИ
ЧАСА
|
|
Образовни
|
Доживљавање, разумевање и објашњавање текста
"Кад пролеће дође", богаћење речника
глаголима и ономатопејским речима.
|
Функционални
|
Развијање способности за самостално читање,
доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевног дела.
Развијање стваралаштва.
|
Васпитни
|
Развијање љубави
према књижевности као уметности. Неговање и развијање интелектуалне
активности и естетског осећања.
|
Наставне методе
|
Метода разговора, метода читања и
рада на тексту.
|
Наставна средства
|
Хамери, слике, кутија са сличицама
|
Oблици рада
|
Фронтални, индивидуални
|
СТРУКТУРА ЧАСА СА ВРЕМЕНСКОМ
АРТИКУЛАЦИЈОМ
|
|
Емоционално интелектуална припрема
|
3 минута
|
Најава наставне јединице
|
1 минут
|
Изражајно читање
|
3 минута
|
Разговор о непосредном доживљају
|
2 минута
|
Тихо, усмерено читање
|
3 минута
|
Tумачење непознатих речи и израза
|
2 минута
|
Анализа текста
|
11 минута
|
Синтеза
|
5 минута
|
Језик и стил
|
3 минута
|
Самостални и стваралачки рад ученика
|
6 минута
|
Домаћи задатак
|
1минут
|
ТОК ЧАСА
|
|
Емоционално интелектуална припрема
Најава наставне јединице
Изражајно читање
Разговор о непосредном доживљају
Тихо, усмерено читање
Tумачење непознатих речи и израза
Анализа текста
-желим
да уоче објективне, очигледне промене у природи у пролеће...
-желим да уоче појединачне промене у шуми,
код птица, животиња и човека...
-
желим да уоче зашто писац пореди сунце са учитељем, као и како промена
годишњих доба ( зима/пролеће) утиче на човека
Синтеза
Језик и стил
Самостални и стваралачки рад ученика
Домаћи задатак
|
Ученицима
показујем слике пролећа у природи (Прилог 1.). Постављам питања: „Шта видите
на овим сликама?
Које је ово
годишње доба? Како то знамо? Који све
звукови могу да се чују у природи у пролеће? Ко све ствара звукове у природи?
Говорим ученицима да ћемо на данашњем часу читати
једну причу која говори о променама у природи које доноси пролеће „Kад пролеће дође“. Пишем наслов на табли,
ученици у свесци, као и име писца. Објашњавам им да је Божидар Тимотијевић
наш познати књижевник, песник и новинар који се родио и живео у Београду
(1932-2001). Показујем им слику писца
(Прилог 5.).
Припремам ученике
тако што им говорим да затворе свеске и књиге, концентришу се и пажљиво
слушају. Изражајно читам причу.
Након кратке психолошке паузе, постављам ученицима следећа питања:
„Шта сте замишљали
док сте слушали причу?
Који део текста вам се највише свиђа?“
Кажем им да треба
да прочитају текст у себи. Током читања текста треба да подвуку једном
линијом непознате речи и да са
звездицом обележе делове који говоре како знамо да је дошло пролеће.
Питам ученике које
речи су подвукли једном линијом. Потом један ученик прво прочита реченицу у којој је непозната реч. Уколико
ученик не схвати значење речи из контекста питам друге ученике да ли знају
значење речи. На крају објашњавам потпуно значење те речи.
(Прилог 3.)
Постављам ученицима питања: „ Какве ви све
промене примећујете у природи кад дође пролеће? Које промене су описане у
причи? Пронађите у тексту. Шта
то сунце дарује? Коме дарује? Шта поклања шуми и ливади? Како разумеш те
речи? Шта су то зелене хаљине? Шта поклања птицама и лептирићима? Шта поклања
животињама? Како? Шта раде животиње док не стигне пролеће? Како се хране?
Кога највише Сунце дарује? Зашто? Са ким писац пореди Сунце? Какве задатке
даје? Пронађи их у тексту и прочитај!
Ко спава? Шта треба да се разведри? Како се ви осећате када је тмурно?
Како кад је ведро? Ко све треба да провири из рупе? Ко и зашто гладује зими?
Шта треба да проклија? Шта да олиста? Зашто? Ко треба да прокљуви из јајета? Како све то помаже људима? Да ли
се ви слажете са писцем да је све лепше кад дође пролеће? Зашто?
Неколико ученика чита текст штафетно.
Потом им објашњавам да ће сада неки од њих
имитирати звукове из природе. Из сваког реда устаје по један ученик. Узима
папирић из кутије. На папирићу се налази слика неке животиње
( Прилог2.). Када
види слику са папирића треба да имитира звук који производи та животиња.
Остали ученици га пажљиво слушају. Потом се јављају и говоре која је то
животиња.
Објашњавам
ученицима да ће сада добити наставни листић са задацима.
(Прилог4.)
Говорим им да прво пажљиво прочитају задатке
и да ме питају уколико им нешто није јасно.
Проверу задатака
вршимо усмено. Питам за први задатак једног ученика који се јави. Потом ми и
остали кажу шта су написали. Проверу вршимо усмено и на хамеру. Дискутујемо
да ли је то исправни или не и зашто није а зашто јесте.
Ученици илуструју део приче који је на њих
оставио најснажнији утисак. Говорим им да нацртају једну слику која приказује
долазак пролећа.
Ученици добијају задатак да увежбају изражајно
читање текста.
|
Прилог бр. 1
гугуче- звук
који производи голуб „гугу“
квоца- звук
који производи кокошка
ћућори-слично
као цвркутати или шапутати
цврчи- звук
који производи цврчак „цвр“
чеврља- говорити, причати, ћаскати, ћеретати
проклија- из семена ниче нова биљка
да прокљуви- да кљуном пробије љуску јајета
Прилог бр. 4
1. Споји име животиње и реч која представља звук који та
животиња производи:
ПТИЦА
МУЧЕ
МАЧКА
ЦВРКУЋЕ
КРАВА
МЈАУЧЕ
2. Напиши који пролећни дар тебе највише радује:
ОПШТИ ПОДАЦИ
|
|
Датум
одржавања часа:
|
12.03.2014.
|
Час по реду:
|
48.
|
Разред и
одељење:
|
|
Учитељ ментор:
|
Јована Стајић
|
ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ
|
|
Наставна
јединица:
|
ПРОЛЕЋЕ
|
Садржај
наставне јединице:
|
Особине
пролећа као једног од четири годишња доба. Одлике времена. Промене у природи,
на биљкама и животињама. Весници пролећа. Рад људи у природи у пролеће. Ускрс.
|
Циљ часа:
|
Усвајање знања о томе
када почиње пролеће, о временским карактеристикама пролећа, о томе какве се
промене дешавају на биљкама и животињама у пролеће, о делатностима људи у пролеће, стицање знања о Ускрсу као верском празнику,
оспособљавање
ученика да схвати важност заштите природе од загађења, развијање ученичке
креативности и маште.
|
Оперативни
задаци часа:
1.
Образовни:
2.
Функционални:
3.
Васпитни:
|
- Стицање знања о томе када почиње и када се
завршава пролеће (око двадесетог марта почетак, завршава се око двадесетог
јуна)
- Стицање знања о временским карактеристикама
пролећа (смењивање кише и сунца)
-Стицање знања о равнодневници (једнако време
трајања обданице и ноћи), која је карактеристична за први дан пролећа .
- Стицање знања о томе коју су птице весници пролећа
(рода и ласта).
-Стицање знања о томе које су биљке весници пролећа
(љубичица, висибаба и јагорчевина).
-Усвајање
знања о томе на којим местима у природи људи раде у току пролећа (њива,
воћњак, парк, башта...).
- Оспособљавање ученика да самостално именују и
препознају временске карактеристике пролећа (смењивање кише и сунца, опис
једог пролећног дана)
- Оспособљавање ученика да препознају и именују
птице које представљају веснике пролећа (роду и ласту)
- Оспособљавање ученика да препозна и именује цвеће
које је весник пролећа (љубичица,
висибаба и јагорчевина).
- Развијање ученичке креативности и маште кроз
стваралачки рад, односно цртеж, у централном делу часа, који ће урадити након
материјала или у недостатку времена код куће;
-Развијање одговорног односа према природи и својој
околини.
-Развијање одговорног односа појединца према
сарадњи, слушање и уважавању туђег мишљења, другарства у одељењу кроз рад у
групи и слушање одговора на питања представника група.
|
Тип часа:
|
Обрада
|
Наставне
методе:
|
Метода усменог
излагања, метода разговора, метода рада на тексту, метода демонстрације.
|
Наставна средства:
|
Материјал за
рад по групама, БИМ пројектор, заједничка композиција пролећа
|
Облици рада:
|
Групни,
индивидуални,
фронтални
|
Наставни
објекат:
|
учионица
|
Корелација:
|
Српски
језик-„Кад пролеће дође“,на претходном часу.
Математика-
Задаци у вези са пролећем, на наредном часу.
Музичко-
кроз слушање ,,Пролећне песме“ у емоционално-интелектуалној припреми.
Ликовна култура- кроз цртеже ученика.
|
Исходи часа:
|
-
Ученици знају када почиње пролеће;
-
Ученици знају основне карактеристике пролећа као годишњег доба;
-
Ученици знају да препознају и именују биљке које су весници пролећа;
-
Ученици знају да препознају и именују птице које настањују наше
подручје у пролеће;
-
Ученици знају које послове људи обављају у пролеће;
-
Ученици знају који хришћански празник се прославља у пролеће;
-
Ученици се оспособљавају да схвате важност заштите природе од загађења
;
-
Ученици се оспособљавају да изражавају своју креативност;
-
Код ученика се развија одговоран односа према природи и својој
околини;
-
Код ученика се развија навика за рад у групи и правилну сарадњу са другима.
|
Образовни
стандарди:
|
-
1ПД.1.4.4.
|
Ток
часа
Уводни део
Трајање 5
минута
Емоционално-
интелектуална припрема
Најава наставне јединице
Централни
део часа - трајање 25 минута
Подела ученика у групе, техничка и садржинска
упутства
Рад
група
Извештавање група
Разговор
о Ускрсу
3 минута
Синтеза
5 минута
Завршни
део часа
Систематизација
5 минута
Домаћи задатак и запис за свеску
2 минута
|
Слушамо
,,Пролећну песму“. Након слушања песме постављам им питања:
1.
Да ли вам се допада песма? (да)
2. Како
изгледа дан у овој песми? (леп, ведер,
сунчан дан);
3. Шта ви радите
када је напољу тако леп дан? (шетамо, играмо се и сл.)
4. Шта мислите, о
ком годишњем добу говори ова песма? (о пролећу)
Говорим
ученицима да смо слушали ову песму зато што ћемо на овом часу учити нешто о
годишњем добу које се зове пролеће. Записујем наслов на табли и предочавам им
да они не треба да записују наслов у својим свескама, јер ће касније добити
запис за свеске.
Говорим
ученицима да ћемо данас радити по групама. Клупе су већ намештене тако да има
четири групе, свака група има свог представника. Предочавам им да ће прва
група добити материјал за рад под називом „Особине пролећа“, друга група ће
добити материјал за рад под називом „Птице у пролеће“ и материјал за рад под
називом „Цвеће у пролеће“ добиће трећа група, а четврта група ће радити „Рад
људи у пролеће“ (прилог 2.). Пре него што им поделим материјал дајем им
садржинска и техничка упутства. Сваки материјал садржи текст који треба да
прочитају и питања на која треба одговорити на основу текста. Скрећем им
пажњу на питања. Наглашавам им да је јако битно да раде сви заједно, да свако
од њих има подједнаког удела у раду, да се међусобно договарају, јер ће на тај начин успети да реше све
задатке. Када група заврши са попуњавањем материјала добија два папира А4
формата и њихов задатак ће бити да нацртају цртеж који се односи на њихов
материјал (нпр. група која ради „Цвеће
у пролеће“ црта љубичицу, висибабу или јагорчевину) које ће на крају часа
лепити на пано који сам код куће припремила.
Истичем да са радом почињу када свака група добије материјал, делим
наставне листиће и тек онда крећу са радом. Обавештавам их да за рад имају 15
минута и да онда следи извештавање вођа група.
Ученици раде у
групама, а ја им помажем уколико им је потребна помоћ.
Пошто су
ученици завршили са попуњавањем наставног листића, представници излазе испред
одељења, читају најпре питање, а затим и одговор на то питање. Говорим ученицима
да пажљиво слушају представнике група, јер ћемо после, кроз одређене задатке,
проверавати шта су од тога запамтили.
Постављам
ученицима питања:
1. Који се велики
празник слави када је ово годишње доба?
Уколико
ученици не знају наводим их на тачан одговор:
1. За који празник са
мамама шарате јаја? (Ускрс);
2. Да ли се тај
празник слави на пролеће? (да).
Говорим
ученицима да је то велики хришћански празник у нашој земљи, да
означава васкрсење Исуса Христа. Празнује се у пролеће. Датум се помера, али
празник увек пада у недељу. Један од најлепших обичаја овог празника је
шарање јаја. Тај празник представља
велику радост пре свега за децу и ако гост тог дана дође у кућу, прво што
добија је офарбано или ти шарено јаје.
Ученицима на
презентацији пуштам слике везане за Ускрс. (прилог 2.)
У овој етапи
ученицима постављам питања везана за градиво које смо, кроз групе, обрађивали
на часу како бих увидела усвојеност њихових знања. Ученици одговарају на
питања која нису била у њиховом материјалу за рад. Постављена питања су
следећа:
1. Када почиње, а
када се завршава пролеће?
(почиње oко двадесетог марта, а завршава
се око двадесетог јуна);
2. Какво је време
у пролеће? (смењују се сунчани и кишовити дани);
3. Које цвеће је
весник пролећа? (висибаба, љубичица, јагорчевина);
4. Које птице су
весници пролећа? (роде и ласте);
5. Зашто се ове
птице селе у топлије крајеве? (то су птице селице и оне иду у потрагу за
храном);
6. Где све људи,
у природи раде током пролећа? (у
њивама, воћњацима, парковима, баштама...);
7. На који начин
можемо улепшати нашу околину? (нпр.засадити цвеће);
8. На који све
начин можемо очувати природу? (нпр. бацањем ђубрета у канту за смеће).
Говорим
ученицима да ћемо се сада мало играти. Дајем сваком ученику по један црвени и
један бели картончић. Постављам им питања, уколико мисле да је тврдња тачна
треба да подигну црвене картончиће, а уколико мисле да није подижу беле. Ја
код себе такође имам један црвени и један бели картончић, уколико је тврдња
тачна подижем црвени картончић, уколико није, бели. Након сваког решења
одређене тврдње, заједно са ученицима коментаришем зашто је то тако. Тврдње
се налазе у прилогу 3.
Ученицима у овом делу часа делим запис за свеску
који се односи на наставну јединицу коју смо обрађивали на часу (прилог 4.).
За домаћи задатак ученици који нису завршили своје
цртеже, завршавају их код куће и на неком од наредних часова их каче на пано
који им остављам у одељењу.
|
Птице у пролеће
Сунце је први знак да нам после хладне и сиве зиме
стиже топло и сунчано пролеће. Весници пролећа, што се птица тиче су ласте и
роде. Ове птице прелазе дуг пут како би са једног краја планете дошле на други
крај. Оне путују у потрази за храном. Ласте и роде у јесен одлазе у топлије
крајеве и када тамо наступи хладније време, а код нас пролеће, оне долећу
поново код нас. Иако знамо да се роде хране жабама, оне представљају само један
део њихове исхране. Оне се хране и инсектима, гуштерима, црвима,
глистама...Ласту можете срести око воде,
поред мочвара, у шумама... Храни се
инсектима које лови у лету.
рода
ласта
1. Које
су птице весници пролећа?
_______________________________________________________________________
2. Зашто
се ове птице током целе године селе у топлије крајеве?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
3. Шта
представља кућу ових птица?
1) грана
;
2) птице
немају кућу;
3) гнездо.
Заокружи тачан одговор.
4. Да
ли сте некада видели неку од ових птица и какво је време било тај дан?
________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
Весници
пролећа
Пролеће почиње oко двадесетог марта, а завршава се
око двадесетог јуна. Док траје пролеће
смењује се киша и сунце. Неки од весника
пролећа, што се цвећа тиче су висибаба, јагорчевина и љубичица. Висибабе нас обрадују као један од првих
цветова пролећа. Висибабе боље успевају на влажним местима, у хладу и често се
могу срести на шумским пропланцима и на ливадама. Јагорчевина је цвет који
можемо видети у рано пролеће. Почиње да цвета почетком априла. Јагорчевину
можемо срести на ливади и на сунчаним обронцима. Љубичица је такође цвет који
цвета у пролеће. Ако засадите љубичицу треба да знате да јој највише прија
благи хлад, али јој неће сметати ни сунчани место, ако је редовно заливате.
1. Које цвеће је познато као весник пролећа?
________________________________________________________________________
2.
Међу датим сликама заокружи слику јагорчевине, љубичице и висибабе.
3.Зашто
је киша у пролеће битна за биљке?
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
4.На
који још начин можемо сачувати биљке од загађења?
_______________________________________________________________________
______________________________________________________________________
Особине пролећа
Пролеће је годишње доба које почиње око двадесетог
марта, а завршава се око двадесетог јуна, када наступа лето. Првог дана пролећа
обданица и ноћ су једнаке . Тај дан се назива пролећна равнодневица. Док траје
пролеће смењује се киша и сунце. Киша помаже биљкама да ничу и цветају. Биљке
које се срећу у рано пролеће су љубичица, јагорчевина и висибаба. У пролеће се
и животиње, као што су медвед, јеж буде из зимског сна. Када сретнете ласту или
роду знајте да је почело пролеће са његовим топлим данима.
1. Када
почиње пролеће, а када се завршава?
_______________________________________________________________________
2. Први
дан пролећа је:
1) Пролећна
дугодневица;
2) Пролећна
равнодневица;
3) Пролећна
краткодневица.
Заокружи тачан одговор.
3. На
датим сликама заокружи слику на којој препознајеш пролеће.
На основу чега сте закључили да је на слици приказано пролеће?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
4. У три реченице опиши један пролећни дан.
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
Делатности људи у
пролеће
Пролеће је време
када се мора садити воће и поврће. Људи, како би житарице боље раcле, њиве
посипају ђубривом. Биљке се у пролеће окопавају и заливају. Пролеће је годишње
доба које је погодно за улепшавање наше околине, паркова, наших дворишта... У
то време морамо водити рачуна о тек засађеним биљкама, као и оним које су тек
никле. Уз помоћ тих биљака наша околина је много лепша, па самим тим морамо
водити рачуна да их не загађујемо. Не треба загађивати околину, већ треба да
смислимо начин на који би је улепшали.
1. Где
све у пророди, током пролећа можете срести људе који раде?
________________________________________________________________________
2. Пролеће
је годишње доба погодно за:
1) чишћење
снега и леда који нам је зима оставила;
2) улепшавање
наше околине, паркова, наших дворишта;
3) седење
код куће.
Заокружи тачан одговор.
3. На
који начин можемо сачувати биљке које су засађене или тек никле, као и нашу
околину?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
4. Како
би ви улепшали вашу околину?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
Прилог 2.
Прилог 3.
Тврдње
1. Пролећни
дани су пуни снега. (нетачно)
2. Првог
дана пролећа обданица и ноћ су једнаке. (тачно)
3. Пролеће
је годишње доба које је погодно за улепшавање наше околине. (тачно)
4. Киша
у пролеће није погодна за биљке. (нетачно)
5. Роде
и ласте се увек селе у хладније крајеве. (нетачно)
6. Природу
нећемо загађивати уколико отпатке будемо бацали у канту за смеће. (тачно)
Прилог 4.
Запис за свеске.
Пролеће
Пролеће је годишње доба које почиње
око двадесетог марта, а завршава се око двадесетог јуна, када наступа
лето. Док траје пролеће смењује се киша
и сунце. Неки од весника пролећа, што се цвећа тиче су висибаба, јагорчевина и
љубичица. Весници пролећа, што се птица тиче су ласте и роде. Пролеће је време
када се мора садити воће и поврће. Људи, како би житарице боље раcле, њиве
посипају ђубривом. Биљке се у пролеће окопавају и заливају. Пролеће је годишње
доба које је погодно за улепшавање наше околине, паркова, наших дворишта...
Јако је битно да своју околину не загађујемо отпацима и ђубретом и на тај начин
ће она бити очувана, али и лепша.
Прелепо колегинице. Свака част
ОдговориИзбриши